Zbog ove glumice su srpski ministri izašli na dvoboj

Bila je glumica slovenačkog porekla i vladala je glumačkom scenom toga vremena da su je nazvali srpska Sara Bernar. Avgusta Vela Nigrinova rođena je u Ljubljani 14.novembra 1862.godine. Po ocu je bila Čehinja a po majci Nemica i imala je još tri sestre koje su se isto bavile glumom ali nisu uspele ni približno da dostignu sestrin uspeh.

Na poziv kompozitora Davorina Jenko,pisac himne “Bože pravde”, dolazi u Beograd u Narodno pozorište a za koga se kasnije udaje i ako je bio od nje straiji 27.godina. Prvi put nastupa u Narodnom pozorištu 21. oktobra 1882. godine u predstavi “Debora” koja ju je odmah stavila na tron najboljih glumica Beograda.Imala je veoma težak početak jer joj srpski jezik nije baš išao ali ubrzo je postala prava beograđanka.

Kao jedna od stalnih gostiju boemske Skadarlije i dan danas se ispredaju razne urbane beogradske legende o njoj. Zbog svoje izuzetne lepote mnogi su joj se muškarci udvarali a ono što je svakako obeležilo ta udvaranja je da su se dva srpska ministra našla na dvoboju zbog nje. Nikada to nije potvrđeno ali tada je čaršija bila mala pa sigurno ima i neke istine.

Ljubav književnika Janka Veselinovića prema Veli je nešto o čemu je pričala Skadarlija toga vremena. Vela je bila poznata po tome što je držala distancu od svih svojih udvarača pa čak i od književnika Janka Veselinovića koji je gledao na sve načine da pridobije njeno srce.  Zbog nje je Janko napisao pozorišni komad “Đido” a ulogu Ljubice namenio je za nju. U prvom činu predstave oblačio bi mačvansku nošnju i pevao u horu kako bi joj bio što bliže i nastup, njen ,još više došao do izražaja. Ništa od njegovih pokušaja nije uspevalo pa se opijao u Skadarliji i u ostalim kafanama trošeći i zadnju paru. Neki su ga viđali da spava u Skadarliji na klupama vodeći život koji ga je kasnije odveo u smrt. Nikada nije uspeo da utopi neuzvaćenu ljubav pa je preminuo 1905.godine.

Augustina Vela Nigrinova posljednji put je nastupila na beogradskoj pozorišnoj sceni 28. maja 1908. godine u liku carice Teodore.Preminula je 31. decembra 1908. godine. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju, o trošku države Srbije.

Na Novom groblju ju je ispratilo na hiljade Beograđana.

Danas jedna ulica u Beоgradu, na оpštini Vračar, nоsi ime Vele Nigrinоve.